ANKETA na portalu www.prozorivrata.com:
LOŠ IZBOR KOJEG ELEMENTA U GRADNJI NAJVIŠE UTIČE NA RAČUN ZA STRUJU?
Kada je pojam energetske efikasnosti u objektima definisan 2011. godine u Srbiji donošenjem novih zakona koji su postavili minimum uslova koje svi novi objekti i objekti koji se rekonstruišu i dograđuju moraju da zadovolje u pogledu energetske efikasnosti, došlo je do velike promene u graditeljskoj praksi u Srbiji. Do tada poznata i opšteprihvaćena, dugogodišnja praksa skoro svih građevinskih investitora na tržištu je morala da se menja. Građevinska industrija je poznata kao jedna od industrija koje se najsporije menjaju i potrebno da prođe duži niz godina od kada se pojave nove ideje, materijali i konstruktivna rešenja do njihove masovnije primene na tržištu. Međutim, donošenjem na snagu novih pravilnika o energetskoj efikasnosti u objektima, nije ostavljeno mnogo vremena učesnicima u gradnji za prilagođavanje, praksa je morala biti odmah promenjena.
Danas, kada prvi objekti izgrađeni po standardima energetski efikasnih objekata imaju preko šest godina, benefiti života i povećanog komfora u ovim objektima kao i smanjeni troškovi za grejanje, hlađenje i održavanje ovih objekata su velikom delu javnosti dobro poznati.
* Najbolje preporuke daju sami korisnici, uz obavezno upoređivanje cene grejanja koju plaćaju sada u novim stanovima u odnosu na stare u kojima su prethodno živeli. *
Dobra preporuka od strane ljudi u koje imaju poverenje je ono što veliki broj novih kupaca opredeljuje za kupovinu stambene jedinice od određenog investitora. Investitori su ovde konačno suočeni sa tržištem koje se promenilo, što je dovelo i do menjanja njihovih stavova i prakse.
Umesto nekadašnje štednje na materijalima i opremi, danas kao bitan argument za prodaju ističu kvalitet ugrađenih materijala, nivo energetske efikasnosti koji objekat postiže i kvalitet termomašinske opreme, rekla je u svojoj analizi za naš časopis stručnjak iz domena energetske efikasnosti Sonja Krastavčević.
A koliko je šira javnost stvarno upoznata sa uštedama koje donose svi aspekti energetske efikasnosti i koliko je edukacija javnosti doprinela da se o ovoj temi priča proverili smo postavivši anketu na naš portal www.prozorivrata.com
Pitanje koje smo implementirali na pomenuti portal glasilo je: Loš izbor kojeg elementa u gradnji najviše utiče na račun za struju? Najveći procenat naših ispitanika, čak 44% odgovorilo je da je to stolarija, za fasadni sistem odlučilo se tek nešto manje, 38%, dok je 19% anketiranih odgovorilo da loša postavka sistema grejanja najviše utiče na račun za struju.
Naravno, najpoželjnije bi bilo da su svi navedeni sistemi u dosluhu. Ovo znači sledeće: Da u svom objektu imate ne samo kvalitetan prozor, već i njegovu dobru postavku koja je testirana na mestu za koje je prozor i predviđen. Dalje, ne bi puno vredeli ni dobri prozori, ma koliko nova tehnologija danas omogućava njegove odlične performanse, od stolarije, stakla, pa do dihtunga, da je fasadni sistem vašeg objekta loš. A opet, ni pomenuti fasadni sistem i dobri prozori ne mogu, barem ne u dovoljnoj meri da bi to dovelo do neke veće uštede računa, da saniraju loš sistem grejanja.
Dakle, idealno bi bilo da imate ispunjene zahteve kvaliteta i postavke i materijala za sve tri navedena elementa. Ipak, naši čitaoci su u pravu, barem najveći broj njih, stolarija ipak, u najvećoj meri može da doprinese vašem manjem računu, odnosno ozbiljnoj uštedi u kućnom budžetu. I to iste godine u kojoj je su prozori postavljeni.
Ovo se najbolje manifestuje i najvidljivije je u situaciji kada vi u svojoj kući ili stanu menjate dotrajale ili loše prozore. Već po postavci novih, primetna su manja “duvanja”, a samim tim i manji račini za grejanje ili struju ili, pak, manje novca za ogrev. Dakle, možda jesmo neko ko “kaska” za velikim evropskim ekonomija, ali situacija je, pokazalo se, ipak bolja nego što je bila. Sve češće kupci stanova, laici koji nisu iz građevinske struke, već pri potražnji stana pitaju kakvu stolariju nudi investitor i koliko je zgrada u kojoj kupuju stan energetski efikasna. Ovo zaista ohrabruje i zbog toga su glasila kao što je naše, pogotovo kod prihvatanja novih pojmova u građevinarstvu, značajan vid informisanja, odnosno način da kompanije koje skreću pažnju na važnost dobrog prozora i sami ih proizvode ili prodaju, mogu svoja istraživanja na terenu da plasiraju u javnosti.
Sa ovom konstatacijom slaže se još jedan stručnjak za stolariju, materijale, testiranja i energetsku efikasnost koja se postiže dobrim prozorom, prof. Dr Dragan Škobalj:
Koristim priliku da pozdravim vaše napore oko analize građana, vezano za energetsku efikasnost objekata. U Srbiji je energetska efikasnost (EE) najveći „izvor energije”.
„Anketa je pokazala da su građani Srbije veoma zrelo definisali koji su to glavni uzroci računa za električnu energiju. Iz odgovora je evidentno da i oni misle da su prozori najveći gubitnici energije. Stručne i naučne analize pokazuju da su gubici toplotne energije kroz prozore veći od 44%, prelaze 50% u Srbiji. Potrebno je uzeti u obzir i letnji režim, jer je sve veći broj ugrađenih rashladnih uređaja. Glavni priliv sunčeve energije je kroz prozore i ubedljivo je veći u poređenju sa zidovima.
Potrebno je permanentno insistirati na zdravlju, komforu i energetskoj efikasnosti. Sve je ovo neophodno u cilju obezbeđenja održivog razvoja, koji podrazumeva održivi razvoj ekonomije, društva, životne sredine. Ova aktivnost časopisa Prozori i Vrata je pravi smer, na kome treba istrajavati. Odgovori u anketi pokazuju da je svest građana značajno porasla, što će se reflektovati manjom potrošnjom energije i manjom kontaminacijom životne sredine.
Posebnu pažnju treba obratiti na zdrav vazduh, koji je osnova zdravog stanovanja.“, kaže ovaj ekpert. Kako je dalje objasnio da bi obezbedili porast energetske efikasnosti, potrebno je krenuti od izvora. Izvor je građevinski objekat, kvalitetni prozori i zidni omotač. Investicija za prozore i zidni omotač se izvodi jedanput, a višekratna je korist u dugom vremenskom periodu.
Na osnovu ove ankete može se zaključiti da se građani bude i da razumeju da je potrebno u kraćem vremenskom periodu smanjiti potrošnju toplotne energije za potrebe grejanja. U ovom domenu je potencijal ušteda veoma veliki. Srbija ima oko 2 x 108m2 stambene površine i veliku specifičnu potrošnju toplotne energije, prosečno 150 kWh/m2 god. Radi poređenja ta potrošnja u Nemačkoj je 50 kWh/m2 god.
Racionalnim upravljanjem energije u sektoru zgradarstva mogu se ostvariti velike uštede, koje se mogu iskoristiti za dalji razvoj i zapošljavanje. Potrebno je ovaj pionirski posao intenzivirati. Što se bude više objašnjavalo građanima rezultati će biti sve evidentniji. Nastaviti u tom pravcu i rezultati neće izostati, zaključuje na kraju profesor Škobalj.
Na kraju, iako su prognoze znanja o energetskoj efikasnosti optimistične, možemo zaključiti da u praksi još ima prostora za napredak. Mi još uvek kupujemo manje kvalitetne proizvode jer se vodimo isključivo cenom, a prozor posmatramo kao „otvor koji treba zatvoriti“. Zaboravljamo da je važno i staklo, sa napretkom tehnologije čini se, još važnije nego sama stolarija. Naravno tu si i dobri i kvalitetni okovi kao, takođe, važna komponenta koju ne smemo zaboraviti jer dobrinose dobroj i trajnijoj zaptivenosti samog prozora. Iznenađuje i činjenica da je u našoj zemlji trend da čak i ljudi iz građevinskog sektora, proizvođači opeke ili nekog drugog materijala, iako znaju koliko kvalitetan materijal pri bilo kakvim građevinskim radovima čini sam objekat energetski efikasnim i postojanim, sa druge strane, i sami kupuju loš prozor zato što mu je niža cena, iako se od njih očekuje da znaju bolje. Dakle, znamo više, ali pred nama je dug put do saznanja koje će rezultirati savršenstvom, odnosno ozbiljnom uštedom.
