Aluminijumske ograde u enterijeru su sistemski proizvod, što znači da se izrađuju od prefabrikovanih, zglobno formiranih horizontalnih ili vertikalnih profila zategnutih čeličnim šipkama, koji se na licu mesta sastavljaju mehanički, bez naknadnog brušenja ili bilo kog vida toplotne obrade poput varenja.
* Aluminijum je materijal koji predstavlja kičmu savremene gradnje, čiji su kvalitet i pouzdanost u proteklih petnaestak godina kroz upotrebu nebrojeno puta dokazani. *
Svoju namenu pretežno je nalazio u proizvodnji široke palete profila raznih dimenzija, među kojima preovlađuju oni za stolariju stambenih i poslovnih objekata, a odmah iza njih robusni profili za zid-zavese, odnosno aluminijumske staklene fasade. Osim impresivnih fizičkih svojstava njegovih legura koje predstavljaju osnovnu obradnu sirovinu i dugog veka trajanja finalnog proizvoda bez ikakvih površinskih ili strukturnih oštećenja, još jedno veoma važno svojstvo koje se s punim pravom pridaje aluminijumu jeste univerzalna estetika i vizuelna uklopivost u bilo koji koncept uređenja.
Metalne ograde i gelenderi su tipičan element dekoracije fasada koji je „pozajmljen“ iz eksterijera i uveden u unutrašnjost prostora kao potencijalna zamena za drvo. Ovakav potez prethodno je dao neverovatne rezultate kada se radilo o stolariji, što je u neku ruku bilo zeleno svetlo da se isti taj recept primeni i ovde.
Treba reći, međutim, da je među metalima za pravljenje prozora i vrata aluminijum od starta bio jedini izbor, ali ne i za ograde i gelendere. U ovoj oblasti solidan vremenski period „vladao“ je inox, odnosno prohrom, a aluminijum je, ma koliko to zvučalo čudno, svoje mesto morao da zasluži. Za svoj današnji primat treba da zahvali pre svega znatno povoljnijoj ceni, ali isto tako brojnim neospornim fizičkim i tehničkim kvalitetima.
Svi vertikalni elementi (stubići) vezuju se direktno za površinu, po mogućstvu fiksiranjem na gazište, ili alternativno bočno uz podlogu. Pravilo nalaže da se na svako stepenište sa barem tri stepenika postavi ograda koja po standardu za stambeni enterijer treba da bude visoka 90 cm, a ona za balkone 110 cm, uz preporuku da budu dizajnirane i konstruisane tako da odbijaju decu od pomisli da se penju i klizaju po njima.
Kako su profili pogodni za kombinovanje sa različitim ispunama, pored klasičnih ograda sa poprečnim šipkama i praznim međuprostorom, dostupni su i modeli sa panelima od aluminijuma, nerđajućeg čelika, leksana i stakla. Raspoložive boje su metalik sa visokim sjajem, matirana tip inox, zlatna, dekor drveta i crna, što znači da je sve ukupno moguće dobiti čak 50 varijanti gelendera i ograda.
Za njihovu izradu koristi se visokokvalitetan eloksirani aluminijum, odnosno onaj koji je podvrgavanjem procesu elektrolitičke oksidacije trajno zaštićen od korozije. U zemljama karakterističnim po vlažnoj klimi postoje razna ograničenja primene određenih materijala, pa tako, na primer, na Malti nije moguća ugradnja drvenih podova jer se pod uticajem visoke vlažnosti vazduha obloga podiže i deformiše i uglavnom se oslanjaju na keramiku.
Zahvaljujući zaštitnom sloju aluminijumske ograde, kao i stolarija, otporne su na sve atmosferske uticaje (poput obilnih kiša, jakog sunca ili prisustva soli u vazduhu) i zato se mogu postavljati i u primorskim predelima. Osim što ne rđaju i ne trunu, nakon montaže ne zahtevaju ponovno bojenje niti ikakvo posebno održavanje osim povremenog brisanja otisaka prstiju sa rukohvata vlažnom krpom, te samim tim nema ni dodatnih troškova.
Profili koji se koriste za pravljenje aluminijumskih kapija, ograda za spoljna stepeništa i terase, u istom obliku se primenjuju za gelendere, galerije i balkone u enterijeru, a zahvaljujući praktičnom dizajnu i konfiguraciji adaptibilni su na sve uslove i mesta ugradnje. U ponudi treba razlikovati dva osnovna tipa sistema – pretežno aluminijumske sa varijabilnim brojem elemenata i različitim kombinacijama ispuna, i sisteme za potpuno staklene ograde.
Aluminijumske ograde u enterijeru su vrhunskog kvaliteta
Ograde iz prve grupe proizvoda, koje se uglavnom koriste za stepeništa i balkone, za osnovu imaju aluminijumski ram od ekstrudiranih horizontalnih i vertikalnih šupljih profila, izdeljen na više četvorougaonih segmenata. Segmenti po želji naručioca mogu biti prazni; sa ređe ili gušće raspoređenim uzdužnim ili poprečnim metalnim šipkama; sa panelnom ispunom; a tu su i rešenja koja predstavljaju kombinaciju druga dva modela.
Zahvaljujući vrhunskom kvalitetu sirovina primenom ovog sistema dobija se izrazito čvrsta i otporna konstrukcija sa izraženom estetskom crtom: skrivenim zavrtnjima i konstrukcionim spojevima, segmentima elegantnih linija, i rukohvatom modernog dizajna, posebno projektovanog da ne dozvoljava zadržavanje površinske vode, koja se u zatvorenom prostoru može pojaviti u vidu kapljica kao posledica kondenzacije ili prodora vlage sa plafona. Zastupljena su oba načina fiksiranja profila koji su zaštićeni anodizacionim slojem od 20 mikrona, a kod zastakljenih modela se koriste paneli debljine 10mm.
Kada govorimo o ogradama sa staklenim elementima, ta tema za sobom obavezno povlači pitanje bezbednosti. Ovo pitanje još je izraženije kod čisto staklenih verzija. Za kompletno staklene ograde primenjuje se sistem profila koji mogu celom dužinom pratiti bočne ivice panela tako da odozgo ostaju slobodni; ili sistem sasvim kratkih baznih profila – nosača panela u podu, na podu ili po boku podloge, pri čemu staklene ploče mogu imati rukohvat odozgo ili sa strane, a mogu biti i skroz slobodne (samostojeće).
Aluminijumski poklopci baznih profila mogu biti u tonu inox čelika, sa efektom ogledala ili u odgovarajućoj boji, a anodizacioni sloj varira između 5 i 25 mikrona.
* Kod staklenih ograda funkcija profila je pretežno bezbednosna i zato se ide na to da budu što manji i diskretniji, a da se uloga glavnog glumca poveri staklu. *
Naravno, imperativna je upotreba sigurnosnog stakla debljine između 17,5mm i 21,5mm – kaljenog ili troslojnog laminiranog kako bi se, ukoliko dođe do loma, polomilo na komadiće pravilnog oblika bez oštrih ivica, ili, u slučaju laminiranog stakla kod kog su slojevi povezani samolepljivom folijom, ostalo na mestu. Odabir konkretnog modela svakako je stvar ukusa investitora ili dekoratera, ali je preporuka konstruktora da se samostojeće ograde zbog rastojanja između staklenih ploča postavljaju samo na prizemlju, za oivičavanje bašti kafića, područja oko bazena i slično, jer su slobodni paneli potencijalno rizični za više spratove.
Arhitekte i dizajneri složni su u jednom: ograda je najvažnija sporedna stvar u objektu, jer tek kada je postavimo postanemo svesni njenog doprinosa sveukupnom izgledu prostora i činjenice da daje završnu notu, lepotu i šarm stambenim i poslovnim objektima. Sve do relativno skoro gelenderi i ograde dominantno su pravljeni od drveta, vođeno toplinom koju ovaj materijal ima u svim svojim bojama i tonovima.
Međutim, drvo stvara atmosferu koja može biti previše kućna za poslovni prostor, i zato je prvo tu na njegovo mesto došao metal, a onda i staklo. No, kada je i u stambenim objektima otpočela zamena drvene stolarije, došlo se do zaključka da takva stolarija „traži“ i odgovarajuće propratne komponente koje bi upotpunile sliku. Aluminijum staklena ograda je bez sumnje element koji odiše vrlo specifičnom, oštrom lepotom i koji na enterijer prenosi svoju univerzalnu eleganciju trajno mu menjajući suštinu na bolje.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
