Metalni, aluminijumski prozori, danas tako savr- šeno pašu modernim objektima da ni ne primećujemo koliko su oni bili novina u graditeljstvu. U prilog tome govori i da je izgradnja zgrade beogradske štamparije BIGZ-a, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana, išla tako da su najmodernije težnje u ograničenim uslovima bile ostvarene tako što su drveni prozorski okviri farbani u tamno kako bi odavali utisak da su zapravo izrađeni od aluminijuma. Jer, aluminijumski prozorski bili su simbol moderne arhitekture i uopšte modenih težnji.
Metalni prozorski okviri zapravo su negde i logičan izbor, jer čvrstoća ovog materijala garanuje da će velike staklene površine fiksirane u njemu stajati bez ikakvih bojazni od krivljenja i pucanja. Ipak, metal provodi toplotu što može dovesti do pojave kondenza. Možda je upravo to razlog zašto mu je trebalo toliko dugo da postane uobičajen materijal za tu namenu.
Drveni ramovi postali su popularni u Velikoj Britaniji i Holandiji u 17. veku. Zamenili su opeku i kamene strukture i omogućili veće prozorske površine. Prozori koji se klizno po vertikali otvaraju postali su obavezni nakon brojnih požara koji su zahvatili London u 17. veku. Na istoj tom području počeli su da se razvijaju razni arhitektonski, umetnički i zanatski stilovi i taj kontrast, koji su metalni ramovi činili sa tradicionalnim materijalima, osvojio je mnoge. U to vreme ovi metalni ramovi sadržali su veliki broj podela i manjih otvora.
Pojavom modernih metala i napretkom u proizvodnji stakla velike prozorske površine postale su moguće, bez brojnih podela. Početkom 20. veka ovakvi prozorski okviri postali su uobičajeni ili čak jako popularni i doveli su do izražaja sve prednosti osunčanih objekata. Ipak, u godinama koje su sledile aluminijumski prozori pokazivali su i svoje tadašnje nedostatke, gde su velike staklene površine često bile pokrivene kondenzom koji je nastao usled karakteristika ovog prozorskog rama.
Sredinom dvadesetog veka američki dizajneri unapredili su upotrebu metala u ove svrhe i razvili prefinjene, fino ispredene kupole od metalne čipke, istovremeno jake i čvrste, obložene staklom koje propušta mnoštvo svetla u unutrašnjost objekta.
Metalni ramovi polako su stizali do šire publike, a ključno u njihovom razvoju bilo je dodavanje gumenih zaptivača koji su rešili izolativni problem metala. Njihova uloga je u tome da naprave toplotnu branu i tako spreče pojavu kondenza. Naravno i samo staklo je vremenom napredovalo i do kraja 20. veka skoro da nema poslovnog objekta koji se ne diči ovakvim modernim aluminijumskim prozorima.
Karakteristike aluminijuma kao materijala višestruko odgovaraju nameni prozorskih okvira. Ovaj materijal je čvrst i postojan. Aluminijum ima odličan odnos snage i težine, te se lako formira u različite oblike i veličine i krasi brojne komercijalne, poslovne i zgrade-simbole širom sveta. Karakteristika koja se dugo vezivala za ovaj materijal, da je loš provodnik toplote, unapređena je razvojem tehnologija. Danas se alu stolarija izrađuje sa termo prekidom što joj daje znatno bolje toplotne i zvučno-izolacione karakteristike. Alu profili se izrađuju u par varijanti, od kojih su najkarakterističniji aluminijumski profili sa termalnim prekidom (tzv. termo profili) i aluminijumski profili bez termalnog prekida (tzv. hladni profil).
Naravno, nisu svi aluminijumski profili isti. Međusobno se razlikuju u debljini okvira, kvalitetu i stabilnosti, ali i u toplotnim i akustičnim svojstvima. Debljina spoljnog rama i prozorskog okvira koji nosi dvostruko ili trostruko glaziranu jedinicu je jedan od vodećih faktora, jer povećana debljina rama i panela povećava i toplotne izolacione karakteristike i uopšteno performanse ovog elementa. Najčešća završna obrada aluminijumskih profila je eloksirani aluminijum, a u upotrebi su i bronzane nijanse aluminijuma koje se sasvim fino presijavaju na svetlosti.
Aluminijumski termo profil ima dve odvojene komore između kojih je plastika. Ona služi kao termo prekid i ne dozvoljava da se spoljni vazduh meša sa unutrašnjim. Na taj način se sprečava kondenzacija i dobija se bolja termička izolacija. U upotrebi je i hladni aluminijumski profil koji je lošiji izolator, ali je zato je pogodan za unutrašnje pregrade, lokale ili mesta sa ujednačenom temperaturom. Aluminijumski prozori su postojani, u konstruktivnom pogledu i vremenom ne dolazi do krivljenja, a otporni su i na vremenske uticaje. Prednost im je i što su laki i jednostavni za održavanje.
