Drvo je zaista dugo bilo jedini materijal od koga su se izrađivali prozori za opšte namene (u kombinaciji sa staklom, naravno). Proveren je i dokazan materijal sa izuzetnim osobinama, ali njegovi kvaliteti i osobita lepota do izražaja dolaze prevashodno u enterijeru. Od njega se poslednjih godina sve više odustajalo u izradi stolarije budući da je dolazilo do pucanja i krivljenja usled delovanja atmosferskih uticaja, odnosno, sunca, kiše i mraza. Samim tim, drvo se krivilo, a onda je dolazilo do lošeg zaptivanja i stolarija više nije dobro obavljala svoju funkciju.
Sa druge strane je aluminijum, materijal koji je lagan, savitljiv, izuzetno prilagodljiv, netoksičan, otporan na koroziju i dobar provodnik toplote i struje. Pored toga, legure aluminijuma mogu se bojiti, presovati, fabrikovati, urolati u tanku foliju, od njih se mogu napraviti tube i druge šuplje forme. Kada se aluminijum pomeša sa materijalima kao što je mangan tada se dobija metalna legura izuzetne čvrstine. U industrijskoj proizvodnji, aluminijum ostaje najomiljeniji materijal zbog navedenih osobina, a kako se sve više koriste sofisticirani načini livenja i tehnologije izdvajanja, udeo njegove primene je sve veći u novim i visoko inovativnim proizvodima počevši od stolarije i nameštaja pa sve do visoke do visoke tehnologije. Naročito je pogodan za prozore velikih dimenzija, ali je i hladan i zbog svoje dobre provodljivosti sklon toplotnim gubicima.
Ipak, ponekad nam nije dovoljna činjenica da imamo odličan materijal da bismo dobili proizvod istog takvog kvaliteta. Stoga je ponekad potrebno da dva materijala ostvare sinergiju za izuzetan rezultat. Udruživanjem stamene snage metala sa lepotom i elegancijom drveta nastaju drvo-aluminijumski prozori visokih performansi.
Prozori napravljeni od aluminijuma i drveta udružuju najbolje osobine oba materijala – sa jedne strane izdržljivost i otpornost aluminijuma na spoljne uticaje, a sa druge toplinu i eleganciju drveta u enterijeru. U strukturnom smislu, ovi prozori predstavljaju inovativno rešenje, jer pomoću spojnica od PVC-a spajaju aluminijumski profil sa termoprekidom, koji je sa unutrašnje strane obložen drvenim profilima, odnosno, dva raznorodna materijala različitih dilatacionih osobina koja reaguju različito na spoljne uticaje.
Ove PVC spojnice su tako vešto napravljene da ne prenose uticaj jednog elementa na drugi, ali ih istovremeno povezuju na takav način da oni savršeno sarađuju kao celina, čineći ovaj prozorski ram izuzetno čvrstim i otpornim, te savršenom kombinacijom za sve one koji žele trajan prozor koji pruža odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju. Obrada drveta kao materijala u industriji za izradu stolarije je značajno napredovala, odnosno najsavremenije tehnologije tretiraju drvo kao industrijski materijal sa relativno stabilnim mehaničkim karakterstikama. To je postignuto lameliranjem drveta, odnosno, poprečnim i podužnim lepljenjem tankih drvenih elemenata dimenzija 30x300mm. Time je postignuta povećana mehanička čvrstoća elemenata, eliminisane su greške drveta (čvorovi) i data mogućnost izbora strukture drveta. Za prozore od drvo-aluminijuma se koristi uglavnom laminat sa neprikidnim vidnim elementima, odnosno radijalnom teksturom.
Aluminijumski deo konstrukcije koji se na ovaj tip prozora postavlja sa spoljnje strane sprečava proces propadanja drveta jer ga štiti od prekomerne sunčeve svetlosti i toplote, ali i vode, vlage i mraza. Alumijum se štiti i boji eloksažom ili plastifikacijom po RAL karti, pa je sa dizajnerskog stanovišta i stanovišta uklapanja u bilo koji eksterijer broj mogućnosti ogroman. Isto tako, vrstu drveta i boju bajca moguće je u celosti uskladiti sa enterijerom. Tako se sada za prozore pored uobičajene čamovine, hrasta i belog bora, sve više koriste i vrste drveta koje se ranije nisu koristile za izradu stolarije poput trešnje, kruške, javora, jasena, mahagonija…
Završna zaštita se nanosi u vidu ekoloških vodenih lakova sa UV stabilizatorima koji su otporni na dejstvo sunčevih zraka kojima su prozori izloženi, a površinska obrada ovakvih prozora je skoro jednaka obradi nameštaja.
U zavisnosti od proizvođača, nosivost mehanizma na krilu je najčešće veća od 130 kg sa dubinom profila krila 111 mm, dok je dubina profila rama 90 mm. Stakla se rade u više varijanti od standardnih dvoslojnih, preko niskoemisionih, termoizolacionih, peskiranih, stopsol, do pancir i kaljenih, punjenih argonom. Po želji, stakla mogu biti i troslojna. Da bi se obezbedila toplotna i zvučna izolacija, na drvo-aluminijumske prozore se ugrađuju EPDM dihtung gume. U principu, na jednokrilnom prozoru ima 6 dihtung guma, dok na dvokrilnom prozoru ima 8 dihtung guma. Kvalitetno zaptivanje između krila i štoka obezbeđeno je sa sistemom zaptivanja od kojih je jedan zvučni. Većina proizvođača koristi okretno-nagibne okove vrhunskih svetskih proizvođača, dok pojedini proizvođači nude i sistem visokog bezbednosnog nivoa, zbog primene posebnog zabravljivanja sa „pečurkama“ i 13 mm PVC žljebom. Ovakvi prozori imaju i kvalitetan prateći program. Na sve prozore i balkonska vrata se mogu ugraditi aluminijumske roletne i komarnici.
Prozor ne predstavlja samo oči i dušu jednog objekta, već su upravo na njemu najvidljivije karakteristike podneblja i klimatskih uslova. Uz ostale elemente objekta mora da zadovolji zahteve u pogledu štednje energije, odgovarajućeg osvetljenja i provetravanja unutrašnjosti objekta. Prozori drvo-aluminijum zahvaljujući sinergiji drveta i aluminijuma zadovoljavaju i najviše energetske zahteve koje pred njih postavljaju pasivne kuće. Izvanredne mogućnosti koje pružaju ova dva materijala u pogledu oblikovanja čine drvo-aluminijum prozore ostvarenjem sna za arhitekte i dizajnere jer su mogućnosti prilagođavanja enterijeru i eksterijeru gotovo neograničene.
Piše: Isidora Gordić
