Živahni razgovori u pauzama i na bavarskoj svečanoj večeri – radost ličnog kontakta bila je opipljiva. Ali program predavanja je takođe privukao 522 prisutnih, jer su sale za predavanja u svakom trenutku bile popunjene. Brojna predavanja o zaštiti klime i održivosti osvetlila su temu iz strateške, ekonomske, regulatorne i praktične perspektive. Svi govornici su se složili da je ovo vreme pritiska i da je povećanje stope energetske obnove neophodno, ali takođe i moguće. „Da, mi to možemo“, bio je jednoglasan tenor i time smo u potpunosti opravdali ovogodišnji moto „Ulazak u novu klimatsku eru“.
Pune sale, radost okupljanja i posvećenost zaštiti klime
Sada kada je pandemija korone oslabila svoj užasavajući uticaj, 49. Rosenheim konferencija o prozorima i fasadama dovela je do dugo očekivanog povratka najvećeg stručnog kongresa u industriji prozora i fasada. Zato je dr Jochen Peichl (izvršni direktor ift Rosenheim) otvorio Fenstertage sa osvrtom na jedan od najpoznatijih filmskih citata „Vratili smo se“. Iza uspešnog ponovnog pokretanja Rosenheim konferencije o prozorima i fasadama, međutim, iza nas su ostale stotine sati intenzivnog rada na razvoju vrhunskog programa sa kompetentnim govornicima i sveobuhvatnom uslugom kako bi se naših 522 gostiju osećalo potpuno relaksirano i zadovoljno.
Početak našeg „Ulaska u novu klimatsku eru“ dao je direktor instituta, prof. Jörn P. Lass, koji je u svom predavanju „Održiva gradnja – prozori, vrata i fasade kao gradivni blokovi preokreta energije i resursa“ veoma precizno opisao očekivane zahteve i provere koje proizvođači i dobavljači moraju da očekuju.
Iako su podaci ekološke deklaracije proizvoda (EPD) dostupni za osnovni nivo, potrebni su dalji karakteristični podaci i procene za praktično korisnu procenu održivosti i klimatske bezbednosti građevinskih elemenata. Međutim, oni su samo minimalno pokriveni postojećim standardima. Iz tog razloga, ift Rosenheim će razviti odgovarajući sistem evaluacije do BAU 2023, što je 88% učesnika smatralo neophodnim prema anketi u dvorani. Rečima „prozori i fasade su jedini građevinski proizvodi koji mogu dobiti energiju“, podstakao je industriju na razmišljanje, optimizam i veću posvećenost.
Renomirani stručnjak za klimu prof. dr Stefan Rahmstorf (Potsdamski institut za istraživanje uticaja klime, PIK) tvrdio je na isti način, hitno upozoravajući da vreme ističe za smanjenje klimatskih promena i da se emisije CO2 moraju drastično smanjiti do 2030. čine ovo izuzetno teškim. Pozitivno je rekao da je tehnologija za promene dostupna, jer su fotonaponska energija i energija vetra već najjeftiniji načini za proizvodnju električne energije – čak i u Nemačkoj. Takođe je razbio uobičajenu zabludu da povećanje temperature od 1,5 – 2,0°C u Nemačkoj i Evropi ne bi bilo tako loše.
Na 2,0°C, ovo je već dvostruko više od proseka u Nemačkoj i dovodi do redovnih toplotnih talasa, sve veće suše, požara i odumiranja šuma u Evropi. Tokom poslednjeg toplotnog talasa 2003. godine, u Evropi je bilo oko 70.000 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom, a procenjuje se da će do 2022. godine biti preko 100.000 žrtava.
Promene u mlaznoj struji takođe redovno izazivaju lokalizovane jake kiše i poplave. Pošto svet ide ka porastu temperature od oko 3,2 °C sa trenutnim merama, potrebna je dosledna akcija – posebno u građevinskom sektoru, koji troši fosilna goriva veoma nesrazmerno i može da se menja veoma sporo zbog svog decentralizovanog snabdevanja energijom. Prof. Ramstorf stoga očekuje i „zaokret“ u političkim zahtevima za energetski efikasnim renoviranjem zgrada.
Martin Langen (B+L Markdaten) argumentovao je u istom pravcu, iznoseći sledeće ključne poruke zasnovane na trenutnim analizama i dugogodišnjem iskustvu:
• Građevinska industrija više nije ciklična, ne prati nužno opštu ekonomiju i podržava je politika kao sistemski relevantnu granu nacionalne privrede, čak i u kriznim situacijama.
• Kreatori politike će usmeriti svoje subvencije na energetski efikasnu obnovu i izgradnju novih višeporodičnih stanova. Porodična kuća će očigledno izgubiti na značaju za subvencije, čak i ako je to željeni cilj većine ljudi.
• (Neophodna) masovna imigracija generiše preseljenja, koja uglavnom služe kao povod za renoviranje i na taj način takođe promovišu energetsku obnovu.
• Veći troškovi izgradnje će samo privremeno usporiti građevinske aktivnosti i neće dovesti do trajnog pada.
• Sve dok su više stope na hipoteke znatno ispod inflacije, one neće dovesti do kolapsa građevinske aktivnosti, posebno kod višeporodičnih stanova.
• Veći troškovi energije dovode do energetske obnove.
• Stanje porudžbina ostaje pozitivno u srednjem roku jer postoji višak od cca. 800.000 odobrenih stambenih jedinica, od kojih većina potiče iz 2020-2022.
Martin Langen većinu oštrog pada građevinske industrije u leto 2022. vidi kao privremenu pojavu, jer veruje da su uzrok u velikoj meri smanjeni kapaciteti zbog bolovanja i karantina zbog korone, kao i talas godišnjih odmora (zatvaranje preduzeća).
Na četvrtom plenarnom predavanju, prof. Kristijan Nimeler dao je veoma detaljna uputstva o tome kako proizvođači prozora i fasada posebno mogu da prijave trenutne poteškoće u isporuci materijala i građevinskih elemenata kao prepreku ako se oni mogu pripisati ratu u Ukrajini kao „neizbežnim okolnostima“.
VOB/B ovde nudi jasne prednosti u poređenju sa BGB ugovorom o izgradnji, jer §6 VOB/B sadrži pravila o tome kako se efekti „neizbežnih okolnosti“ mogu potvrditi u pogledu rokova, naknade i učinka čak i pre konačnog prihvatanja. U BGB ugovoru, s druge strane, izvođač snosi puni rizik do prihvatanja.
Tomas Drinkut (predstavnik kancelarije Transparent Building Envelope) i Frenk Lange (Asocijacija za prozor + fasada) pričali su o najnovijim dešavanjima u vezi sa mogućim vladinim regulatornim i promotivnim merama politike. Iako je sve još uvek u toku, neke ključne tačke su jasno prepoznatljive. Trenutna energetska kriza je većini političara jasno stavila do znanja da je, pored promovisanja obnovljivih izvora energije, imperativ unaprediti energetsku efikasnost. Najbolji primer je toplotna pumpa, jer je postalo jasno da je energetski efikasna samo u dobro izolovanoj zgradi. Iz tog razloga, obojica govornika očekuju značajne subvencije za energetski efikasnu obnovu i čak su govorili o „pojačivaču obnove“.
Takođe je za očekivati da će se u sledećoj izmeni Zakona o energetici zgrada (GEG) pripisati solarni dobitak stakla i relativizovati zahtevi za U-vrednost omotača zgrade. Ovo je takođe detaljno objasnio dr inž. Stephan Schlitzberger (IB Hauser GmbH) u svom izlaganju. Zanimljiv je bio i uvid u mehaniku vlasti i motivaciju političara koji ne samo da žele da rešavaju probleme, već uvek imaju na umu birače i sledeće izbore. Takođe je pominjan pritisak iz Evrope u obliku „Minimalnih standarda energetskih performansi (MEPS), koji pozivaju na klimatski neutralan građevinski fond do 2030. godine. Oba govornika su zaključila apelujući na industriju „Moramo sada stati na gas. Tako da energetski prelaz uspe“.
Ostale prezentacije upotpunile su plenarna izlaganja važnim detaljima.
Ovo je uključivalo informacije o:
• trenutni status mogućnosti reciklaže, Valter Lonsinger (A|U|F e.V.), Jochen Gronegras (Bundesverband Flachglas e.V.) i Gerald Feigenbutz (KKE e.V.),
• trenutni status i izgledi za reviziju Zakona o energetici zgrada (GEG) od strane dr inž. Stephan Schlitzberger (IB Hauser) sa očekivanim zahtevima za staklo, prozore i fasade,
• ažuriranje o stanju tehnike teškog interfejsa strukturalne hidroizolacije od strane Volfganga Jehl (ift Rosenheim),
• na termičkoj sanaciji starih prozora sa vakuum izolacionim staklom (VIG) koju je održao dr teh. Ulrih Pont (TU Beč),
• o inovativnoj upotrebi vakuum stakla i drugim kreativnim idejama u studentskom projektu „Solarni desetoboj“ prof. dr Johena Stopera (TH Rosenheim),
• praktični i strateški saveti o razvoju prozora i fasada u vezi sa održivošću i digitalizacijom od prof. dr inž. Vinfrid Hojsler (Univerzitet primenjenih nauka Ostvestfalen-Lipe, Schuco International) i
• rešenja za veoma teško pomirenje zaštite klime i očuvanja spomenika na primeru nove Nacionalne galerije Jirgena Ajnka (Drees & Sommer).
Glavna tema „zaštita klime“ dopunjena je prezentacijama o Bregzitu i britanskom znaku usklađenosti „UKCA“ (Roland Fischer, ift Rosenheim), o trajnosti antimikrobnih površina (Norbert Sack, ift Rosenheim i Christian Scherer (Fraunhofer Institute for Building Phisics, IBP)) i o profesionalnom pričvršćivanju i verifikaciji građevinskih elemenata otpornih na pad (prof. dr. Benno Eierle, TH Rosenheim).
Radionica održana u utorak popodne je takođe bila dobro posećena sa skoro 100 učesnika, jer je pružila dragocene savete o „Pojednostavljenju ugradnje prozora uz uštedu troškova i vremena putem digitalnih pomoćnika“ (Marc Schutt, o.b.u.v. stručnjak za stolarski zanat), „Montaža elemenata otpornih na pad“ (Martin Heßler, ift Rosenheim), praktičan izveštaj o „Energetski efikasnom renoviranju sa prozorima iz ugla energetskog konsultanta“ (Dieter Tausch, Ingenieurburo fur Gebaudeenergie und Fenstertechnik) i praktični saveti za pravilno planiranje, priprema narudžbine i ugradnja proširenja profila (Ingo Leuschner, ift Rosenheim).
Jedan od vrhunaca konferencije ponovo je bilo bavarsko veče sa „Oktoberfest štihom“ i odlična zabava sa cirkuskom atmosferom i bendom koji je motivisao ljude da plešu i pevaju uz popularne rok i pop pesme.
U četvrtak popodne, više od 50 stručnjaka za prozore i fasade posetilo je odlične objekte za ispitivanje novih laboratorija za akustiku i fasade ift zgrada i Centra za ispitivanje požara.
Ift menadžment trio, koji čine dr Jochen Peichl (CEO), Michael Breckl-Stock (CTO) i prof. Jörn Peter Lass (direktor instituta), je stoga takođe bio oduševljen veoma pozitivnim povratnim informacijama od učesnika i sada se radujemo da vas ponovo vidimo na 50. konferenciji o prozorima i fasadama 11. i 12. oktobra 2023.
ift Rosenheim
Theodor-Gietl-Straße 7-9, 83026 Rosenheim, Germany
T +49 (08031) 261 0
F +49 (08031) 261 290
info@ift-rosenheim.de
www.ift-rosenheim.de
