Korona je još jednom „nametnula“ svoja pravila. Na konferenciji je bio ograničen broj prisutnih učesnika na 250 ljudi. Međutim, konferenciji je prisustvovalo i 230 online učesnika koji su mogli da prate prezentacije na ekranu.
Moto „Turbulentna vremena” bio je veoma aktuelan, jer nove smernice vlade ukazuje na promene uz značajno pojačane mere protiv klimatskih promena. Industrija prozora i fasada takođe mora da ima važnu ulogu ovde, kako bi se krenulo sa hitno potrebnom energetskom sanacijom postojećih zgrada, a samim tim i 235 miliona starih prozora.
Govornici kao što su prof. Lucio Blandini (ILEK), prof. Jorn P. Lass (ift), prof. dr Jochen Stopper (TH Rosenheim), Christian Stolte (dena) ili Frank Lange (VFF) su detaljno pokazali šta treba da bude urađeno za postizanje klimatskih ciljeva. „Moramo biti spremni da ugljenični otisak građevinskih proizvoda zameni U-vrednost kao karakterističnu vrednost“, kaže prof. Jorn Peter Lass, direktor Instituta.
Sa 250 učesnika, Rosenheim kongresni centar je bio u potpunosti popunjen u skladu sa preventivnim merama zaštite zbog daljeg širenja koronavirusa, a dodatnih 230 učesnika je pratilo prezentacije online i učestvovalo u glasanju uživo kako bi dobili informacije o relevantnim trendovima za 2022.
Zajedničku večeru organizovali su ift Rosenheim, VFF, BF i Netzwerk Frei u kongresnom centru Rosenheim. Uprkos dobroj atmosferi razgovora, ovo naravno nije bila zamena za poznato bavarsko praznično veče sa kultnim statusom u Intalhaleu.
Zbog toga je dr Jochen Peichl (izvršni direktor ift Rosenheim) obećao da će 2022. godine ponovo biti originalna Rosenheim-ova konferencija o prozorima i fasadama – sa svime što ide uz to. Za razliku od ograničenja na večeri, prezentacije govornika bile su na uobičajenom visokom nivou informacija i dale su donosiocima odluka u industriji važan tehnički input i detalje za planiranje i strategije za 2022. i naredne godine.
Prof. Jorn P. Lass (direktor Instituta ift Rosenheim)
– započeo je sa svojom prezentacijom „Građevinski elementi u ekonomiji reciklaže – ugljenični otisak kao merilo za održivost?“ On je jasno pokazao da savremeni prozori i zastakljivanje u velikoj meri doprinose zaštiti klime kada se uzme u obzir ceo životni ciklus. To je zato što su značajni energetski dobici mogući na zapadnoj, istočnoj i južnoj strani tokom perioda upotrebe sa transparentnim građevinskim komponentama.
Međutim, staklene površine moraju biti usklađene sa zgradom, a dobar uređaj za promenljivo senčenje je apsolutna obaveza. Lass očekuje da će u bliskoj budućnosti samo CO2 neutralni građevinski elementi dobiti maksimalne subvencije i da će stoga biti neophodan dokaz holističke procene emisije CO2.
Procene životnog ciklusa i ekološke deklaracije proizvoda u skladu sa EN 15804 dostupne su kao „instrumenti“ i koristi ih ift Rosenheim. Međutim, Lass veruje da industrija ima još mnogo posla kada je u pitanju uvođenje istinske reciklažne ekonomije, u kojoj se reciklaža jedne vrste planira već od faze projektovanja i proizvodnje. Kompozitnim materijalima će biti teže.
Proizvođači se i dalje suočavaju sa izazovima dizajna u zaštiti od klimatskih ekstrema kao što su poplave, tornada i oluje sa gradom. Lass ovde očekuje značajan zamah, jer će osiguravači imovine osigurati mnoge zgrade samo ako prozori i vrata nude proverenu zaštitu.
Roland Fischer (ift Rosenheim)
– je pružio informacije o Bregzitu i kako proizvođači mogu dobiti UKCA (britanski CE znak). Iako je Velika Britanija produžila prelazne periode za nastavak korišćenja ranije važećih evropskih propisa (standardi za ispitivanje i proizvode, CE znak, itd.), novi britanski propisi će se primenjivati od 01.01.2023. Najkasnije tada, proizvođaču građevinskog materijala i građevinskih elemenata su potrebni neophodni dokazi o ispitivanju i dokumentacija za UKCA oznaku.
U principu, ove testne dokaze mora obezbediti ili priznati britansko notifikovano telo (odobreno telo). Fischer je zatim pokazao kako saradnja ift Rosenheim-a sa UL kao i sa poznatim Britanskim institutom za standarde (BSI) znači da se dokazi ift testa mogu koristiti kao osnova za UKCA oznaku. Ovo je trenutno legalno moguće samo za proizvode u AVCP sistemu 1. Za proizvode u AVCP sistemu 3, ovo je trenutno moguće samo za nove testove. Moguća upotreba postojećih testnih dokaza iz laboratorija za ispitivanje koje su prijavljene u EU („istorijski podaci“) se još razjašnjava.
„Veoma sam zadovoljan što Rosenheim može da pojednostavi izvoz ili uvoz sa Velikom Britanijom za proizvođače građevinskog materijala i građevinskih elemenata kroz bilateralne sporazume“, rekao je Roland Fischer.
Peter Schober (Holzforschung Austria), Karin Lieb (ift Rosenheim) i Michael Elstner (AGC Interpane)
– pružili su informacije o tome šta treba uzeti u obzir kada se koristi vakuumsko izolaciono staklo (VIG). Anketa na samom početku pokazala je da je oko 70% učesnika bilo zainteresovano za korišćenje VIG-a, ne samo zbog moguće niske U-vrednosti od 0,4 W/(m²K). Nakon što je dokaz trajnosti moguć na osnovu ISO 19916-1 i ift test programa, a u Evropi postoje proizvodnje sa pouzdanim rokovima isporuke, ništa ne stoji na putu njihovoj upotrebi. Međutim, neke karakteristike dizajna moraju se uzeti u obzir pri razvoju inovativnih prozora, posebno udubljenje više ivice od cca. 25 mm da bi se kompenzovala termička slaba tačka ivičnog zaptivača i na taj način sprečila kondenzacija.
Mark Swanborough (UL) i Michael Breckl-Stock (ift Rosenheim)
– su izvestili o tome kako konstruktori fasada mogu lako dobiti neophodne testove i verifikacije da bi uspešno i bezbedno završili međunarodne fasadne projekte. Fasadni inženjering je internacionalni posao gde se vrlo često postojeći sistemi fasada moraju modifikovati ili razviti novi dizajn. U oba slučaja, tada su obično neophodni dodatni testovi, zasnovani na evropskim, američkim, britanskim ili drugim nacionalnim standardima.
Breckl-Stock i Swanborough su stoga predstavili najvažnije testove po američkim i britanskim standardima i koje posebne karakteristike treba uzeti u obzir već prilikom projektovanja. Takođe je koristan centar za testiranje koji može da testira u skladu sa različitim međunarodnim standardima i pripremi neophodne verifikacije u saradnji sa nacionalnim telima.
„Veoma sam srećan što sa našim novim fasadnim centrom možemo da uradimo potrebna ispitivanja u klimatizovanoj hali i takođe možemo da radimo AAMA i ASTM testove“, kaže Michael Breckl-Stock (CTO ift Rosenheim).
Frank Lange (Nemačko udruženje proizvođača fasada i prozora VFF)
– je upoznao učesnike sa glavnim izazovima koje predstavlja potreba za povećanjem obnove zgrada kako bi se postigli nemački ciljevi zaštite klime do 2030. On je pokazao različite činjenice u korist povećanja stope renoviranja kako bi se postiglo ciljano smanjenje emisije CO2 od 45% do 2030. Čak i ako se želi holistička obnova cele zgrade uključujući tehnologiju grejanja, to neće biti moguće bez davanja prioriteta posebno odgovarajućim merama – u skladu sa motom „prvo najgori“.
U tom smislu, udruženja za omotače zgrada će masovno lobirati za mere da se oko 235 miliona starih prozora (pre 1995. godine) bez izolacionog stakla brzo zameni. Tehnologija za ovo je dostupna; sada je zadatak da se izgrade potrebni kapaciteti i otklone postojeća uska grla u montažnom prostoru.
Serijsko renoviranje, gde se kompletne fasade uključujući prozore jednostavno montiraju ispred zida stare zgrade, je još jedna opcija. Ovo nudi velike mogućnosti za proizvođače sa ambicijama rasta, jer su dostupni atraktivni fondovi finansiranja koji se odnose i na poslovna ulaganja. Nadalje, udruženje će se zalagati za bolje i transparentnije obračunavanje solarnih dobitaka prozora, jer su oni odlučujući faktor za moderne efikasne kuće.
Andreas Kreutzer (Branchenradar.com Marktanalise GmbH)
– objasnio je koji faktori pokreću tržište prozora u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Takođe je predvideo stabilan rast potražnje za industrijom u narednih 10 godina (oko 0,9% u Nemačkoj, 0,5% u Austriji i 0,1% u Švajcarskoj). Pokretači su nedostatak stanova i povećanje energetske obnove. Nemački proizvođači prozora bili su zapanjeni 25% višim cenama prozora u Austriji.
Kreutzer je kao razlog naveo to što kompanije mogu bolje da prodaju prozore sa dodatnom vrednošću, odnosno funkcionalne prozore sa solarnim senčenjem, sigurnost, materijal, ventilaciju, elektroniku ili trostruko zastakljivanje. U Austriji postoje i veći proizvođači sa većim profilom i tržišnom snagom koji su sposobniji da proguraju više cene. Za Nemačku je potencijalnu dodatnu prodaju funkcionalnih prozora ocenio na 1,7 milijardi evra godišnje. U tom smislu, moguće je učiti jedni od drugih.
Christian Stolte (dena)
– objasnio je ne samo specifičnosti aktuelnog Zakona o energetici zgrada (GEG), već i kakve promene se mogu očekivati od nove vlade. Stolte je elaborirao izjave Franka Langea i slikovito objasnio važna evropska i nemačka pravila i smernice za finansiranje. Konkretno, Zeleni dogovor EU i njegova implementacija u nemačkom zakonu o klimi stupiće na snagu u potpunosti već 2022.
GEG zahteva u §10 da se nove zgrade grade kao zgrade sa najnižom energijom, odnosno zgrade sa veoma niskom potrošnjom energije, koji je u znatnoj meri pokriven obnovljivim izvorima energije (član 2 – EPBD). Stolte čvrsto očekuje izmenu GEG-a 2022. godine, u kojoj će tada biti pooštreni energetski zahtevi za nove zgrade i renoviranje starih zgrada. Ugljenični otisak će dobiti na značaju kao parametar – takođe zato što emisije CO2 moraju biti navedene u energetskom sertifikatu zgrade.
Od 2023. godine kao metod ocenjivanja stambenih i nestambenih zgrada dozvoljen je samo DIN V 18599. Fundamentalna promena takođe nastaje ako se troškovi uticaja na klimu moraju uzeti u obzir u zahtevu ekonomske efikasnosti. Pitanje o hali je jasno pokazalo da industrija takođe očekuje pooštravanje energetskih zahteva i vidi građevinski standard Efficienci House 55 (EH55) kao osnovu i da će se promovisati samo bolji standardi (EH40).
Do sada su političke mere bile ograničene na povećanje subvencija za energetski efikasne zgrade za 5,7 milijardi, ali Stolte procenjuje da će druge regulatorne mere biti dodate 2022. godine, kao što je zahtev za PV module u novim zgradama i velika renoviranja krovova, ili zamena obaveze za stare prozore bez termo zastakljivanja.
Prof. dr Jochen Stopper (TH Rosenheim)
– predstavio je inovativne ideje sa studentskog takmičenja Solar Decathlon Europe. Solar Decathlon EU je međunarodno studentsko takmičenje za projektovanje, izgradnju i upravljanje zgradom za budući život, čije energetske potrebe moraju biti zadovoljene isključivo solarnom energijom koju proizvodi sama.
10 kriterijuma za evaluaciju obuhvataju aspekte kao što su arhitektura, energetske performanse, izvodljivost i cena, funkcionalnost, održivost ili udobnost. U 2022. model zgrada se fokusira na proširenje stanovanja, klimatsku neutralnost i ekonomiju recikliranja i biće predstavljeni u Wuppertal-u u junu 2022. Pored smanjenja emisije CO2 kroz moderne zgrade, Stopper se pre svega fokusirao na ekonomičnije korišćenje resursa.
To je zato što je građevinski sektor odgovoran za oko 40% potrošnje resursa i oko 40% otpada širom sveta. Ovo je takođe bio stav većine učesnika – preko 80% potvrđujući veliku važnost reciklaže i reciklažne ekonomije. Međutim, temeljno tlo je takođe retka i skupa roba, zbog čega Stopper predviđa veliku potražnju za proširenjima krovova, dogradnjom spratova i ponovnim zbrinjavanjem, što se posebno dobro može postići kod drvenih zgrada.
Rosenheim tim „levelup“ stoga ulazi u trku sa dodatnim sistemom u lakoj drvenoj konstrukciji sa visokim stepenom prefabrikacije. Princip modularnog dizajna omogućava lako prilagođavanje različitim instalacijama na licu mesta, a visok stepen prefabrikacije omogućava brzo vreme izgradnje uz malo narušavanja postojeće strukture. Svi materijali se mogu reciklirati i konstrukcija mora biti lako dekonstruisana.
Ozelenjavanje fasada ima za cilj poboljšanje mikroklime i biodiverziteta u urbanim sredinama, a e-mobilnost je deo proizvodnje električne energije integrisane u zgrade. Inovativni pristupi studentskog tima su stoga idealan izvor ideja i inspiracije od strane proizvođača.
Prof.dr-inž. M. Arch. Lucio Blandini (ILEK)
– je predstavio najvažnije iz prakse i istraživanja i kako će oni oblikovati održive, digitalne i prilagodljive fasade u budućnosti. Koristeći primer aktuelnih projekata kao što su Aerodrom Kuvajt, Ko-Bogen 2 u Diseldorfu ili Kalver prolaz u Štutgartu, Blandini je pokazao širok spektar i tehničke mogućnosti trenutne fasadne tehnologije. Na to sve više utiče upotreba adaptivnih solarnih elemenata za senčenje, ozelenjavanje fasada i drugi pristupi za poboljšanje procene životnog ciklusa.
Dva projekta u Nemačkoj posebno karakteriše intenzivno ozelenjavanje fasada kako bi se poboljšao životni komfor i urbana mikroklima. Zbog raznovrsnosti materijala i digitalnog planiranja ili simulacija (CAD, BIM, digitalni twin), mogu se pronaći optimalna rešenja za širok spektar građevinskih zadataka. Danas, međutim, više ne treba razmišljati o statičnim terminima, već mora omogućiti lako prilagođavanje promenljivim zahtevima. Planiranje prati principe efikasnosti resursa, maksimalne uštede mase i analizu životnog ciklusa uključujući planiranu dekonstrukciju.
Chistian Anders (predsedavajući tehničkog komiteta VFF) i Rolf Schnitzler (ift Rosenheim)
– odveli su nas iz velikog širokog sveta fasada nazad do detaljnih izazova konstruktivne implementacije i predstavili relevantne izmene novog uputstva za ugradnju zavesnih zidova, koje pokriva tri bitne oblasti.
- Pre svega, bilo je neophodno ažuriranje svih normativnih promena, daljih dokumenata, tehničkih inovacija i uređivačkih prilagođavanja.
- Drugo, produbljivanje i proširenje sadržaja, na primer, zaptivanje konstrukcije, pričvršćivanje, zaštita od korozije, spoljašnje zidne obloge ili zvučna izolacija, uključujući primere proračuna.
- Treća oblast je uključivanje drugih varijanti konstrukcije kao što su dogradne konstrukcije, staklene krovne konstrukcije i laki krovovi.
Prof. dr Franz Feldmeier (TH Rosenheim)
– predstavio je metod tabele koji praktičari mogu koristiti za dimenzionisanje stakla prema DIN 18008-2. Na osnovu opšte saglasnosti za dizajn i statike tipa, može se obezbediti statički dokaz za zastakljivanje. Pozadina je da nakon uvođenja novog DIN 18008-2:2020-05, popularno opšte olakšavanje dokaza više nije primenjivo i sada je potrebna diferencirana i komplikovana verifikacija, koju je teško izvesti bez kompjuterske podrške.
U praksi, međutim, postoje mnoge situacije u kojima je matematička verifikacija preskupa. Feldmeier je stoga predstavio upotrebu jednostavnih dijagrama aplikacija za uobičajene konfiguracije okna, koju su inicirala udruženja BF, BIV, TSD i VFF kao i ift Rosenheim. Generalno odobrenje projekta omogućava primenu važećih tehničkih pravila i statistike na osnovu njih.
Dijagrami primene nude značajne prednosti, na primer, proveru za veličine stakla do 3 m x 5 m ili jednostavan dizajn za 5 nivoa opterećenja vetrom (takođe u zoni ugla zgrade) za zgrade do visine od 18 m. Dakle, dijagrami primene su korisna i brza alternativa za izračunavanje debljine stakla pomoću softvera. Očekuje se da će dijagrami aplikacija biti dostupni u martu 2022. nakon pregleda i odobrenja od strane DIBt-a.
ift Rosenheim
Theodor-Gietl-Straße 7-9, 83026 Rosenheim, Germany
T +49 (08031) 261 0
F +49 (08031) 261 290
info@ift-rosenheim.de
www.ift-rosenheim.de
